<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<feed xmlns="http://www.w3.org/2005/Atom">
	<title>Библия на церковнославянском (1757)</title>
  <subtitle>Regum 1 chapter 19</subtitle>
  <link href="https://www.fsspx-fsipd.lv/uk/knigi/bible-chslav-1757/biblerss/biblechslav/9/19/atom?format=raw" rel="self" />
  <link href="https://www.fsspx-fsipd.lv/uk/knigi/bible-chslav-1757/standard/biblechslav/9-regum-1/19-chapter?ord=040726" />
  <id>tag:/www.fsspx-fsipd.lv,2026-04-07:20260407</id>
  <updated>2026-04-07T04:35:17+03:00</updated>
  	<entry>
      	<title>Regum 1 chapter 19</title>
          <link href="https://www.fsspx-fsipd.lv/uk/knigi/bible-chslav-1757/standard/biblechslav/9-regum-1/19-chapter?ord=040726" />
          <id>tag:/www.fsspx-fsipd.lv,2026-04-07:20260407</id>
          <updated>2026-04-07T04:35:17+03:00</updated>
          <summary>
				И глагола Саул к Ионафану сыну своему и ко всем отроком своим, да умертвят Давида. Ионафан же сын Саулов любяше Давида зело.
				И возвести Ионафан Давиду, глаголя: отец мой Саул ищет тя убити: сохранися убо заутра рано, и скрыйся, и сяди втайне:
				и аз изыду, и стану при отце моем на селе, идеже еси ты: и аз возглаголю отцу моему о тебе, и узрю, что будет, и возвещу тебе.
				И глагола Ионафан о Давиде благая к Саулу отцу своему, и рече к нему: да не согрешает царь на раба своего Давида, яко не согреши пред тобою, и дела его блага суть зело:
				и положи душу свою в руце своей и победи иноплеменника, и сотвори Господь спасение велико всему Израилю, и вси видеша и возрадовашася: и почто согрешаеши в кровь неповинну, еже убити Давида туне?
				И послуша Саул гласа Ионафаня: и клятся Саул, глаголя: жив Господь, яко не умрет (Давид).
				И призва Ионафан Давида и возвести ему вся глаголы сия, и введе Ионафан Давида к Саулу, и бе пред ним яко вчера и третияго дне.
				И приложися брань быти на Саула, и укрепися Давид, и победи иноплеменники, и изби язвою великою зело, и бежаша от лица его.
				И бысть от Бога дух лукавый на Сауле, и той в дому своем седяше, и копие в руце его, Давид же играше руками своими:
				и искаше Саул копием поразити Давида, и отступи Давид от лица Сауля, и удари Саул копием в стену: Давид же отшед спасеся в нощь ту.
				И посла Саул вестники в дом Давидов стрещи его, еже убити его рано. И возвести Давиду Мелхола жена его, глаголющи: аще ты не спасеши души твоея в нощь сию, заутра умреши.
				И свеси Мелхола Давида оконцем, и отиде, и убежа, и спасеся:
				и прият Мелхола тщепогребалная, и положи на одре, и печень козию положи на возглавии его, и покры я ризами.
				И посла Саул вестники, да имут Давида, и рекоша, яко болен есть.
				И посла Саул, да оглядают Давида, глаголя: принесите его на одре ко мне, еже умертвити его.
				И приидоша слуги, и се, тщепогребалная на одре и козия печень при возглавии его.
				И рече Саул к Мелхоле: почто тако обманула мя еси, и отпустила еси врага моего, и гонзе мене? И рече Мелхола Саулу: сам ми рече: отпусти мя: аще же ни, погублю тя.
				И Давид убежа и спасеся, и иде к Самуилу во Армафем и поведа ему вся, елика сотвори ему Саул. И идоста Давид и Самуил и седоста в Навафе в Раме.
				И возвестиша Саулу, глаголюще: се, Давид в Навафе в Раме.
				И посла слуги Саул яти Давида, и видеша собор пророков, и Самуил стояше настоятель над ними: и бысть Дух Божий на слугах Саулих, и начаша прорицати.
				И возвестиша Саулу, и посла другия слуги, и прорицати начаша и тии. И приложи Саул послати слуги третия, и начаша и тии прорицати.
				И разгневася гневом Саул, и иде и сам во Армафем, и прииде даже до кладязя гумна, еже есть в Сефе, и вопроси и рече: где есть Самуил и Давид? И реша: се, в Навафе в Раме.
				И иде оттуду в Наваф (иже) в Раме: и бысть и на нем Дух Божий, и идяше идый и прорицая, дондеже приити ему в Наваф иже в Раме.
				И совлече ризы своя и прорицаше пред ними: и паде наг весь день той и всю нощь. Того ради глаголаху: еда и Саул во пророцех?
			</summary>
          <author>
          	<name>Pro Hereditate Catholica</name>
              <email>admin@/www.fsspx-fsipd.lv</email>
			</author>
	</entry>
</feed>