<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<feed xmlns="http://www.w3.org/2005/Atom">
	<title>Библия на церковнославянском (1757)</title>
  <subtitle>Ruth chapter 4</subtitle>
  <link href="https://www.fsspx-fsipd.lv/uk/knigi/bible-chslav-1757/biblerss/biblechslav/8/4/atom?format=raw" rel="self" />
  <link href="https://www.fsspx-fsipd.lv/uk/knigi/bible-chslav-1757/standard/biblechslav/8-ruth/4-chapter?ord=040526" />
  <id>tag:/www.fsspx-fsipd.lv,2026-04-05:20260405</id>
  <updated>2026-04-05T23:59:38+03:00</updated>
  	<entry>
      	<title>Ruth chapter 4</title>
          <link href="https://www.fsspx-fsipd.lv/uk/knigi/bible-chslav-1757/standard/biblechslav/8-ruth/4-chapter?ord=040526" />
          <id>tag:/www.fsspx-fsipd.lv,2026-04-05:20260405</id>
          <updated>2026-04-05T23:59:38+03:00</updated>
          <summary>
				И Вооз прииде ко вратом и седе тамо: и се, ужик мимоидяше, о немже глагола Вооз. И рече ему Вооз: уклонився сяди зде. Он же уклонися и седе.
				И поя Вооз десять мужей от старейшин града, и рече: сядите зде. И седоша.
				И рече Вооз ужику: часть села, яже есть брата нашего Елимелеха, яже дадеся Ноеммине возвратившейся от села Моавля:
				аз же рекох: явлю тебе сие во ухо твое, глаголя, пристяжи пред седящими и пред старейшины людий моих: и аще ужичествуеши, ужичествуй: аще же не ужичествуеши, повеждь ми, да ведаю: яко несть разве тебе еже ужичествовати ближший, и аз есмь по тебе. Он же рече: аз есмь, ужичествую.
				И рече Вооз: в день в оньже пристяжеши село от руки Ноеммини, и от Руфы Моавитяныни жены умершаго, и сию достоит ти пояти, да возставиши имя умершаго в наследие его.
				И рече ужик: не возмогу ужичествовати себе, да не разсыплю наследия моего: ужичествуй себе ты ужичество мое, аз бо не возмогу ужичествовати.
				И сие управление бысть прежде во Израили о ужичествовании и о пременении, еже укрепити всякое слово: и иззуваше муж сапог свой, и даяше подругу своему ужичествующу ужичество его: и сие бяше свидетелство во Израили.
				И рече ужик Воозу: пристяжи себе ужичество мое. И иззув сапог свой, даде ему.
				И рече Вооз старейшинам и всем людем: свидетеле вы днесь, яко пристяжах днесь вся, яже Елимелехова, и вся елика суть Хелеонова и Маалонова, от руки Ноеммини:
				ксему же Руфь Моавитяныню жену Маалоню поемлю себе в жену возставити имя умершаго в наследие его, да не погибнет имя умершаго от братии его и от племене людий его: свидетеле вы днесь.
				И отвещаша вси людие иже у врат: свидетеле есмы. И старейшины реша: да даст Господь жене твоей, входящей в дом твой, якоже Рахили и яко Лии, яже создаша обе дом Израилев, и сотвориша силу во Ефрафе, и будет имя в Вифлееме:
				и буди дом твой якоже дом Фаресов, егоже роди Фамарь Иуде, от семене твоего даст тебе Господь от рабы сея чада.
				И поя Вооз Руфь, и бысть ему жена, и вниде к ней: и даде ей Господь зачати, и роди сына.
				И рекоша жены к Ноеммине: благословен Господь, Иже не разсыпа ужика твоего днесь, и прозовется имя твое во Израили,
				и будет тебе во обращающаго душу и в прекормление старости твоея, яко сноха твоя, возлюбившая тебе, роди сына, яже есть блага тебе паче седми сынов.
				И взя Ноемминь отроча, и положи е на лоне своем, и бысть ему кормилица.
				И прозваша соседи имя его, глаголюще: родися сын Ноеммине. И нарекоша имя ему Овид: сей есть отец Иессеа, отца Давидова.
				И сия родства Фаресова: Фарес роди Есрома:
				Есром же роди Арама: Арам же роди Аминадава:
				Аминадав же роди Наассона: Наассон же роди Салмона:
				Салмон же роди Вооза: Вооз же роди Овида:
				Овид же роди Иессеа: Иессей же роди Давида.
			</summary>
          <author>
          	<name>Pro Hereditate Catholica</name>
              <email>admin@/www.fsspx-fsipd.lv</email>
			</author>
	</entry>
</feed>