<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<feed xmlns="http://www.w3.org/2005/Atom">
	<title>Библия на церковнославянском (1757)</title>
  <subtitle>Tobiæ chapter 5</subtitle>
  <link href="https://www.fsspx-fsipd.lv/uk/knigi/bible-chslav-1757/biblerss/biblechslav/17/5/atom?format=raw" rel="self" />
  <link href="https://www.fsspx-fsipd.lv/uk/knigi/bible-chslav-1757/standard/biblechslav/17-tobiæ/5-chapter?ord=040626" />
  <id>tag:/www.fsspx-fsipd.lv,2026-04-06:20260406</id>
  <updated>2026-04-06T22:16:39+03:00</updated>
  	<entry>
      	<title>Tobiæ chapter 5</title>
          <link href="https://www.fsspx-fsipd.lv/uk/knigi/bible-chslav-1757/standard/biblechslav/17-tobiæ/5-chapter?ord=040626" />
          <id>tag:/www.fsspx-fsipd.lv,2026-04-06:20260406</id>
          <updated>2026-04-06T22:16:39+03:00</updated>
          <summary>
				И отвешав Товиа, рече ему: отче, сотворю вся, елика заповедал еси ми:
				но како возмогу взяти сребро, а не знаю его?
				И даде ему рукописание и рече ему: ищи себе человека, иже пойдет с тобою, и дам ему мзду, дондеже жив есмь, и шед возми сребро.
				И иде искати человека, и обрете Рафаила, иже бе Ангел, и не ведяше:
				и рече ему: могу ли пойти с тобою в Раги Мидииския, и известен ли еси о местех?
				И рече ему Ангел: пойду с тобою, и путь вем, и у Гаваила брата нашего живях.
				И рече ему Товиа: пожди мя, и реку отцу моему.
				И рече ему: иди и не косни.
				И вшед рече отцу: се, обретох, иже пойдет со мною сей же рече: пригласи его ко мне, да увем, коего племене есть, и аще верен есть, еже ити с тобою.
				И призва его: и вниде, и приветствоваста друг друга.
				И рече ему Товит: брате, от коего племене и от коего отечества еси ты? Скажи ми.
				И рече ему: племене и отечества ты ищеши? Или наемника, иже спутьшествует с сыном твоим? И рече ему Товит: хощу брате, ведати род твой и имя.
				Он же рече: аз Азариа Анании великаго от братии твоея.
				И рече ему: благо пришел еси, брате, и на мя да не гневаешися, яко взысках племя твое и отечество твое уведати, и ты еси брат мой от добра и блага рода: знах бо аз Ананию и Ионафана сынов Семеа великаго, яко ходихом купно во Иерусалим кланятися, приносяще первородная и десятины плодов, и не заблудиша в заблуждении братии нашея: от корене великаго еси, брате:
				но рцы мне, кую тебе имам мзду дати? Драхму на день и нуждная тебе якоже и сынови моему:
				и еще приложу тебе над мзду, аще здрави возвратитеся.
				И благоизволиста тако. И рече к Товии: готов буди к пути, и да благоспешится вама. И уготова сын его, яже к пути. И рече ему отец его: иди с человеком сим: обитаяй же на небеси Бог благоустроит путь ваш, и Ангел Его да спутьшествует вама. И изыдоста оба отити, и пес отрочища с нима.
				Плакася же Анна мати его и рече к Товиту: почто отпустил еси чадо наше? Или не жезл руки нашея есть, внегда входите ему и исходити пред нама?
				Сребро сребром да не возвратится, но уметы сына нашего да будет:
				яко бо дадеся нама жити от Господа, сие доволно есть нама.
				И рече ей Товит: не печалися, сестро, здрав приидет, и очи твои узрят его:
				Ангел бо благ спутьшествовати будет ему и благоуспеется путь его, и возвратится здрав.
			</summary>
          <author>
          	<name>Pro Hereditate Catholica</name>
              <email>admin@/www.fsspx-fsipd.lv</email>
			</author>
	</entry>
</feed>