<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0" xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom">
<channel>
	<atom:link href="https://www.fsspx-fsipd.lv/knigi/bible-chslav-1757/biblerss/biblechslav/8/2/rss?format=raw" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<image>
	  <url>https://www.fsspx-fsipd.lv/media/com_zefaniabible/images/bible_100.jpg</url>
	  <title>Библия на церковнославянском (1757)</title>
	  <link>https://www.fsspx-fsipd.lv/knigi/bible-chslav-1757/standard/biblechslav/8-ruth/2-chapter?ord=040526</link>
	</image>
	<title>Библия на церковнославянском (1757)</title>
	<link>https://www.fsspx-fsipd.lv/knigi/bible-chslav-1757/standard/biblechslav/8-ruth/2-chapter?ord=040526</link>
	<generator>Zefania Bible</generator>
	<language>lv-lv</language>
	<copyright>Pro Hereditate Catholica</copyright>
	<description>Ruth chapter 2</description>
	<item>
		<title>Ruth chapter 2</title>
		<link>https://www.fsspx-fsipd.lv/knigi/bible-chslav-1757/standard/biblechslav/8-ruth/2-chapter?ord=040526</link>
		<guid>https://www.fsspx-fsipd.lv/knigi/bible-chslav-1757/standard/biblechslav/8-ruth/2-chapter?ord=040526</guid>
		<pubDate>Sun, 05 Apr 2026 20:46:50 +0300</pubDate>
		<description>
				И бе муж знаемый мужу Ноемминю: муж же силен от рода Елимелехова, имя же ему Вооз.
				И рече Руфь Моавитиня к Ноеммини: да иду убо на ниву и соберу класы вследствующи, идеже аще обрящу благодать пред очима его. Рече же ей: иди, дщи (моя).
				И иде, и пришедши собираше на ниве вследствующи жателем: и прииде по случаю в часть нивы Воозовы, иже от сродства Елимелехова.
				И се, Вооз прииде от Вифлеема и рече жнущым: Господь с вами. И реша ему: да благословит тя Господь.
				И рече Вооз отроку своему стоящему над жатели: чия отроковица сия?
				И отвеща отрок стояй над жнущими, и рече: отроковица Моавитиня есть, пришедшая с Ноемминою от села Моавля:
				и рече: да соберу ныне и сложу в снопех по следу жнущих: и прииде, и ста от утра даже и до вечера, и ни мало почи на ниве.
				И рече Вооз к Руфе: слыши, дщи, не ходи собирати на ниву ину, и ты да не отидеши отсюду: но зде прилепися ко отроковицам моим,
				и очи твои да будут на ниве, идеже жнут, и да ходиши вслед их: се, заповедах отроком не коснутися тебе: и егда возжаждеши, и да идеши к сосудом, и пиеши отнюдуже черплют отроцы.
				И паде (отроковица) ниц и поклонися до земли, и рече ему: что яко обретох благодать пред очима твоима, еже познати мя, аз же есмь странна?
				И отвеща Вооз и рече к ней: возвещением возвестися мне, елика сотворила еси со свекровию твоею по умертвии мужа твоего, и како оставила еси отца твоего и матерь твою и землю рождения твоего, и пришла еси в люди, ихже не ведала от вчера и третияго дне:
				да воздаст Господь дело твое, и да будет мзда твоя исполнь от Господа Бога Израилева, к Немуже пришла еси уповати под крилома Его.
				Она же рече: обретох благодать пред очима твоима, господине мой, яко утешил мя еси, и яко глаголал еси в сердце рабы твоея, и се, аз буду яко едина от рабынь твоих.
				И рече ей Вооз: уже час ясти, приближися убо семо, да яси хлеб мой, и омочи укрух твой во оцет. И сяде Руфь от страны жателей: и подаде ей Вооз пряжмо, и яде и насытися, и оста:
				и воста собирати. И заповеда Вооз отроком своим, глаголя: среде снопов да собирает, и не посрамите ю:
				и носяще носите ей, и отлагающе отлагайте ей от снопов, и оставите ю собирати и ясти, и не возбраните ей.
				И собира до вечера на ниве, и измлати еже собра, и бысть яко ифи мера ячменя:
				и взя, и прииде во град. И виде свекровь ея еже собра: и иземши Руфь от недр своих, даде свекрови своей, еже оставила, от нихже насытися.
				И рече к ней свекровь ея: где еси собирала днесь, и где работала? Да будет благословен познавый тя. И поведа Руфь свекрови своей, где работала, и рече: имя мужу Вооз, у негоже работах днесь.
				Рече же Ноемминь снохе своей: благословен есть Господем, яко не остави милости своея с живыми и со умершими. И рече ей Ноемминь: ужик есть нам муж той, и есть от ужик наших.
				И рече Руфь ко свекрови своей: и мне убо рече: ко отроковицам моим пристани, дондеже скончают всю жатву, яже есть мне.
				И рече Ноемминь к Руфе снохе своей: благо, дщи, яко ходила еси со отроковицами его, и не сопротивятся тебе на иней ниве.
				И приста Руфь ко отроковицам Воозовым собирати (класы), дондеже скончася жатва ячменя и пшеницы: и седе со свекровию своею.
		</description>
	</item>
</channel>
</rss>