<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<feed xmlns="http://www.w3.org/2005/Atom">
	<title>Библия на церковнославянском (1757)</title>
  <subtitle>Tobiæ chapter 10</subtitle>
  <link href="https://www.fsspx-fsipd.lv/knigi/bible-chslav-1757/biblerss/biblechslav/17/10/atom?format=raw" rel="self" />
  <link href="https://www.fsspx-fsipd.lv/knigi/bible-chslav-1757/standard/biblechslav/17-tobiæ/10-chapter?ord=040726" />
  <id>tag:/www.fsspx-fsipd.lv,2026-04-07:20260407</id>
  <updated>2026-04-07T01:55:02+03:00</updated>
  	<entry>
      	<title>Tobiæ chapter 10</title>
          <link href="https://www.fsspx-fsipd.lv/knigi/bible-chslav-1757/standard/biblechslav/17-tobiæ/10-chapter?ord=040726" />
          <id>tag:/www.fsspx-fsipd.lv,2026-04-07:20260407</id>
          <updated>2026-04-07T01:55:02+03:00</updated>
          <summary>
				И Товит отец его сочисляше кийждо день: и егда исполнишася дние пути, и не прихождаху,
				рече Товит: еда како посрамлени суть? Или негли умре Гаваил, и никтоже ему дает сребра?
				И скорбяше зело.
				Рече же ему жена его: погибе отрочищь, понеже умедли. И нача плакастися его и рече:
				несть попечения мне, чадо, понеже лишихся тя света очию моею.
				Товит же глаголет ей: молчи, не печалися, здрав есть.
				И рече ему молчи, не прельщай мене, погибе отрочищь мой. И исхождаше на всяк день на путь вне, имже отиде: и во дни хлеба не ядяше, в нощех же не преставаше плачущися Товии сына своего, донележе скончашася четыренадесять дние брака, в няже закля Рагуил пребыти ему тамо. Рече же Товиа Рагуилу: отпусти мя, зане отец мой и мати моя не ктому надеются видети мя.
				Рече же ему тесть его: пребуди у мене, и Аз послю ко отцу твоему, и возвестят ему, яже о тебе.
				И Товиа рече: ни, но отпусти мя ко отцу моему.
				Востав же Рагуил, даде ему Сарру жену его и пол имений, рабы и скоты и сребро,
				и благословив я отпусти, глаголя: да благопоспешит вам, чада, Бог Небесе прежде неже умрети ми.
				И рече дщери своей: чти свекров твоих, тии ныне родителие твои суть, да слышу о тебе слух добр. И облобыза ю. И Една рече ко Товии: брате возлюбленне, да возвратит тя Господь Небесе и да даст ми видети твоя чада от Сарры дщере моея, да возвеселюся пред Господем: и се, вдаю тебе дщерь мою в залог, и да не опечаляеши ея.
				По сих отиде Товиа благословя Бога, яко благопоспеши путь его: и благословяше Рагуила и Едну жену его, и идяше, дондеже приближитися им к Ниневии.
			</summary>
          <author>
          	<name>Pro Hereditate Catholica</name>
              <email>admin@/www.fsspx-fsipd.lv</email>
			</author>
	</entry>
</feed>