<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<feed xmlns="http://www.w3.org/2005/Atom">
	<title>Библия на церковнославянском (1757)</title>
  <subtitle>Genesis chapter 3</subtitle>
  <link href="https://www.fsspx-fsipd.lv/knigi/bible-chslav-1757/biblerss/biblechslav/1/3/atom?format=raw" rel="self" />
  <link href="https://www.fsspx-fsipd.lv/knigi/bible-chslav-1757/standard/biblechslav/1-genesis/3-chapter?ord=040426" />
  <id>tag:/www.fsspx-fsipd.lv,2026-04-04:20260404</id>
  <updated>2026-04-04T19:11:59+03:00</updated>
  	<entry>
      	<title>Genesis chapter 3</title>
          <link href="https://www.fsspx-fsipd.lv/knigi/bible-chslav-1757/standard/biblechslav/1-genesis/3-chapter?ord=040426" />
          <id>tag:/www.fsspx-fsipd.lv,2026-04-04:20260404</id>
          <updated>2026-04-04T19:11:59+03:00</updated>
          <summary>
				Змий же бе мудрейший всех зверей сущих на земли, ихже сотвори Господь Бог. И рече змий жене: что яко рече Бог: да не ясте от всякаго древа райскаго?
				И рече жена змию: от всякаго древа райскаго ясти будем:
				от плода же древа, еже есть посреде рая, рече Бог, да не ясте от него, ниже прикоснетеся ему, да не умрете.
				И рече змий жене: не смертию умрете:
				ведяше бо Бог, яко в оньже аще день снесте от него, отверзутся очи ваши, и будете яко бози, ведяще доброе и лукавое.
				И виде жена, яко добро древо в снедь и яко угодно очима видети и красно есть, еже разумети: и вземши от плода его яде, и даде мужу своему с собою, и ядоста.
				И отверзошася очи обема, и разумеша, яко нази беша: и сшиста листвие смоковное, и сотвориста себе препоясания.
				И услышаста глас Господа Бога ходяща в раи по полудни: и скрыстася Адам же и жена его от лица Господа Бога посреде древа райскаго.
				И призва Господь Бог Адама и рече ему: Адаме, где еси?
				И рече Ему: глас слышах Тебе ходяща в раи, и убояхся, яко наг есмь, и скрыхся.
				И рече ему Бог: кто возвести тебе, яко наг еси, аще не бы от древа, егоже заповедах тебе сего единаго не ясти, от него ял еси?
				И рече Адам: жена, юже дал еси со мною, та ми даде от древа, и ядох.
				И рече Господь Бог жене: что сие сотворила еси? И рече жена: змий прельсти мя, и ядох.
				И рече Господь Бог змию: яко сотворил еси сие, проклят ты от всех скотов и от всех зверей земных: на персех твоих и чреве ходити будеши, и землю снеси вся дни живота твоего:
				и вражду положу между тобою и между женою, и между семенем твоим и между семенем тоя: той твою блюсти будет главу, и ты блюсти будеши его пяту.
				И жене рече: умножая умножу печали твоя и воздыхания твоя: в болезнех родиши чада, и к мужу твоему обращение твое, и той тобою обладати будет.
				И Адаму рече: яко послушал еси гласа жены твоея и ял еси от древа, егоже заповедах тебе сего единаго не ясти, от него ял еси: проклята земля в делех твоих, в печалех снеси тую вся дни живота твоего:
				терния и волчцы возрастит тебе, и снеси траву селную:
				в поте лица твоего снеси хлеб твой, дондеже возвратишися в землю, от неяже взят еси: яко земля еси, и в землю отидеши.
				И нарече Адам имя жене своей Жизнь, яко та мати всех живущих.
				И сотвори Господь Бог Адаму и жене его ризы кожаны, и облече их.
				И рече Бог: се, Адам бысть яко един от Нас, еже разумети доброе и лукавое: и ныне да не когда прострет руку свою и возмет от древа жизни и снест, и жив будет во век.
				И изгна его Господь Бог из рая Сладости делати землю, от неяже взят бысть.
				И изрину Адама, и всели его прямо рая Сладости: и пристави Херувима, и пламенное оружие обращаемое, хранити путь древа жизни.
			</summary>
          <author>
          	<name>Pro Hereditate Catholica</name>
              <email>admin@/www.fsspx-fsipd.lv</email>
			</author>
	</entry>
</feed>