<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0" xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom">
<channel>
	<atom:link href="https://www.fsspx-fsipd.lv/en/knigi/bible-chslav-1757/biblerss/biblechslav/1/44/rss?format=raw" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<image>
	  <url>https://www.fsspx-fsipd.lv/media/com_zefaniabible/images/bible_100.jpg</url>
	  <title>Библия на церковнославянском (1757)</title>
	  <link>https://www.fsspx-fsipd.lv/en/knigi/bible-chslav-1757/standard/biblechslav/1-genesis/44-chapter?ord=040826</link>
	</image>
	<title>Библия на церковнославянском (1757)</title>
	<link>https://www.fsspx-fsipd.lv/en/knigi/bible-chslav-1757/standard/biblechslav/1-genesis/44-chapter?ord=040826</link>
	<generator>Zefania Bible</generator>
	<language>en-gb</language>
	<copyright>Pro Hereditate Catholica</copyright>
	<description>Genesis chapter 44</description>
	<item>
		<title>Genesis chapter 44</title>
		<link>https://www.fsspx-fsipd.lv/en/knigi/bible-chslav-1757/standard/biblechslav/1-genesis/44-chapter?ord=040826</link>
		<guid>https://www.fsspx-fsipd.lv/en/knigi/bible-chslav-1757/standard/biblechslav/1-genesis/44-chapter?ord=040826</guid>
		<pubDate>Wed, 08 Apr 2026 06:22:48 +0300</pubDate>
		<description>
				И заповеда Иосиф домостроителю своему, глаголя: наполните вретища мужем пищи, елико могут понести: и вложите комуждо сребро верху устия вретища:
				и чашу мою сребряную вложите во вретище меншаго, и цену пшеницы его. Бысть же по словеси Иосифову, якоже рече.
				Утро возсия, и мужие отпустишася сами, и ослята их.
				Изшедше же они из града, не отидоша далече: и рече Иосиф домостроителю своему: востав гони вслед мужей и постигни их, и рцы им: что яко воздасте (ми) злая за благая?
				Вскую украдосте чашу мою сребряну? Не сия ли есть, из неяже пиет господин мой? Он же и волхвованием волхвует в ней: злая совершисте, яже сотвористе.
				Обрет же их, рече им по словесем сим.
				Они же реша ему: вскую глаголет господин словеса сия? Не буди рабом твоим сотворити по словеси сему:
				аще сребро, еже обретохом во вретищах наших, возвратихом к тебе от земли Ханаани, како быхом украли из дому господина твоего сребро или злато?
				У негоже аще обрящеши чашу от раб твоих, да умрет: и мы будем раби господину нашему.
				Он же рече: и ныне, якоже глаголете, тако будет: у негоже аще обрящется чаша, будет мой раб, вы же будете чисти.
				И потщашася, и сверже кийждо вретище свое на землю, и отверзоша кийждо вретище свое.
				Изыска же от старейшаго зачен, дондеже прииде до меншаго, и обрете чашу во вретищи Вениамини.
				И растерзаша ризы своя, и возложиша кийждо вретище свое на осля свое, и возвратишася во град.
				Вниде же Иуда и братия его ко Иосифу, еще ему сущу ту, и падоша пред ним на землю.
				Рече же им Иосиф: что дело сие сотвористе? Не ведасте ли, яко несть волхвователь человек, якоже аз?
				Рече же Иуда: что отвещаем господину, или что возглаголем, или чим оправдимся? Бог же обрете неправду рабов твоих: се, мы есмы раби господину нашему, и мы, и у негоже обретеся чаша.
				Рече же Иосиф: не буди ми сотворити глагол сей: муж, у негоже обретеся чаша, той будет ми раб: вы же поидите в целости ко отцу своему.
				Приступив же к нему Иуда, рече: молю тя, господине, да речет раб твой слово пред тобою, и не прогневайся на раба твоего, яко ты еси по фараоне:
				господине, ты вопрошал еси рабов твоих, глаголя: аще имате отца, или брата?
				И рехом господину: есть нам отец стар, и отрочищь на старость менший ему, а брат его умре, он же един остася у матере своея, отец же возлюби его.
				Ты же рекл еси рабом твоим: приведите его ко мне, да вижду его.
				И рехом господину: не возможет отрочищь оставити отца своего: аще же оставит отца, умрет.
				Ты же рекл еси рабом твоим: аще не приидет брат ваш менший с вами, не приложите ктому видети лица моего.
				Бысть же егда приидохом к рабу твоему отцу нашему, поведахом ему словеса господина нашего,
				рече же нам отец наш: идите паки и купите нам мало пищи.
				Мы же рекохом: не возможем ити: но аще брат наш менший идет с нами, пойдем: ибо не возможем видети лице мужа, брату нашему меншему не сущу с нами.
				Рече же раб твой, отец наш к нам: вы весте, яко двоих роди мне жена:
				и отиде един от мене, и рекосте, яко зверем снеден бысть, и не видех его даже до ныне:
				аще убо поймете и сего от лица моего, и случится ему зло на пути, и сведете старость мою с печалию во ад.
				Ныне убо аще пойду к рабу твоему, отцу же нашему, и отрочища не будет с нами: (душа же его связана есть с душею сего,)
				и будет егда увидит он не суща отрочища с нами, умрет: и сведут раби твои старость раба твоего, отца же нашего, с печалию во ад:
				раб бо твой от отца взя отрочища, глаголя: аще не приведу его к тебе и поставлю его пред тобою, грешен буду ко отцу вся дни.
				Ныне убо пребуду тебе раб вместо отрочища, раб господину: отрочищь же да идет с братиею своею:
				како бо пойду ко отцу, отрочищу не сущу с нами? Да не вижду злых, яже обрящут отца моего.
		</description>
	</item>
</channel>
</rss>